Стеван Сремац - "Сенћанин"

Биографија Промотивни материјал Свечана беседа академика Матије Бећковића Фотографије... ШТАМПА (СР) (HU)

Спомен плоча Стевана Сремца

Године 1999. месеца децембра, у кући парохијског дома – задужбини Павла Вујића, радио сам на прикупљању података за књигу „Светог архангела Миахила у Сенти 1751-2001.“

Књига је припремана у част велике прославе 250-годишњице постојања сенћанског православног храма, за коју је благослов дало Његово Преосвештенство Епископ бачки др. Иринеј.

Једна просторија парохијског дома била је препуна разних књига и докумената који су сведочили о историјату сенћанског православног храма, Српске читаонице, а било је и нешто докумената и нотних свезака које су остале од певачког друштва „Зора“.

У десном ћошку, на патосу, испод старих новина и неколико фотографија познатих сенћана, преко којих је била распрострта огромна скица – идејно решење за будућу зграду Српске читаонице – нашао сам спомен-плочу од црвенкастог мермера, која је посвећена Стевану Сремцу. У врху спомен-плоче је угравирана отворена књига у којој пише „Ивкова слава“ а испод су укрштена пера.

На спомен плочи пише:

СТЕВАН СРЕМАЦ

Професор, Књижевник и члан Академије наука,

рођен 11. новембра. 1855. год.

у СЕНТИ у кући бр. 717.

према овоме српскоме дому,

а премину у Србији

и сахрањен у Београду августа 1906 г.

Н. Лукачек                                    

Београд                                    

Спомен-плоча је трабала да буде постављена на родну кућу неумрлог књижевника на четрдесетодневни помен његове смрти.

Међутим, спомен-плоча је постављена у свечану салу-дворницу зграде Српске читаонице, која се налазила преко пута родне куће Стевана Сремца. Када је 1987. године Српска читаоница срушена због дотрајалости, спомен-плоча је пренета у парохијски дом.

Одмах сам позвао господина Ђорђа Ђурђева, сенћанског пароха, који је почео да богослужи у сенћанском храму у новембру 1997. године, показао му спомен-плочу и рекао: „Овој спомен-плочи је место на родној кући Стевана Сремца, а ми сенћани треба све да урадимо да она тамо и доспе, па макар и после 96 година.“

Недуго потом отишао сам код градоначелника Сенте, господина Атиле Јухаса, испричао му историјат спомен-плоче и предложио да се иста постави 28. септембра ове године, на дан Светог великомученика Никите и Светог Јосифа Темишварског, поред постојеће, постављене 1950. године, како је 1906. године требало и бити.

Спомен-плочу је о свом трошку припремио за постављање Ласло Аулик, каменорезац из Сенте.

Идеја је прихваћена, а ова књига „Стеван Сремац - `Сенћанин`“, написана је поводом постављања спомен-плоче на родну кућу књижевника, академика и Сенћанина Стевана Сремца.

Петар Терзић

10. јуна 2002. у Сенти

Свечано откривање спомен-плоче, уприличено је 28. септембра 2002. године уз присуство великог броја еминентних гостију, грађана Сенте и пригодан културни програм.

Откривању спомен-плоче претходила је свечана беседа академика Матије Бећковића.

Спомен-плочу је открио академик Матија Бећковић, а венац на спомен плочу је у име Скупштине општине Сента положио председник општине, господин Атила Јухас.

Потом су уследили говори проф. др Божидара Ковачека, председника Матице српске и господина Миодрага Петровића, управника Српског народног позоришта из Новог Сада..

У свечаном програму, испред родне куће Стевана Сремца учествовали су хорови „Musica Pannonica“ из Сенте, под управом Илдико Јунику и хор Саборне цркве „Св. Георгије“ из Новог Сада са диригентом мр Богданом Ђаковићем

Парастос у препуној цркви Св. архангела Михаила у Сенти, одржао је парох сенћански, протонамесник г. Млађен Јовић, да би потом уследило полагање венца на споменик неумрлог књижевника.