PČESA
Stevan Raicković
 |
Akademik Stevan Raičković,
predsednik počasnog odbora manifestacije
Dani PČESE u Senti
Sa uspomenom na jednu panonsku sobu
Krevet u duborezu,
Perina, prekrivači:
Na vrata stavi rezu
I polako se svlači.
Oko na kitnikezu.
Porculanski jahači.
Draperija u vezu:
Ceo prostor zamrači.
I ničeg nema više:
Ni pokućstva, ni zvuka,
Ni jeseni, ni kiše.
Tone u san i soba
I vlaga, dunja, ruka:
Prespavaj ovo doba.
Ne pamtim ni vreme, niti mesto, kada se i gde se zbio jedan moj doživljaj...
čiji će se (nezaboravni) motiv, znatno kasnije, naći kao osnova u ovom sonetu...
Tek toliko: maglovito se sećam da sam jednu davnu noć - zbog velike kiše koja je neprestano lila - proveo u "gostinskoj sobi" jedne komšijske kuće... negde u davnini moje rane mladosti....
Ove svoje stare stihove i ovaj (novi) maleni zapis izdvojio sam za veliku zajedničku knjigu "Komšija, pa Bog", septembra 1996. godine.
