ПЧЕСА
Стеван Раичковић
 |
Академик Стеван Раичковић,
председник почасног одбора манифестације
Дани ПЧЕСЕ у Сенти
Са успоменом на једну панонску собу
Кревет у дуборезу,
Перина, прекривачи:
На врата стави резу
И полако се свлачи.
Око на китникезу.
Порцулански јахачи.
Драперија у везу:
Цео простор замрачи.
И ничег нема више:
Ни покућства, ни звука,
Ни јесени, ни кише.
Тоне у сан и соба
И влага, дуња, рука:
Преспавај ово доба.
Не памтим ни време, нити место, када се и где се збио један мој доживљај...
чији ће се (незаборавни) мотив, знатно касније, наћи као основа у овом сонету...
Тек толико: магловито се сећам да сам једну давну ноћ - због велике кише која је непрестано лила - провео у "гостинској соби" једне комшијске куће... негде у давнини моје ране младости....
Ове своје старе стихове и овај (нови) малени запис издвојио сам за велику заједничку књигу "Комшија, па Бог", септембра 1996. године.
