ПЧЕСА
Говор Милоша Прерадова
 |
Говор Милоша Прерадова
Сента 19. окт. 1996.
Драги наши уважени гости и учесници "ПЧЕСЕ"
Веома сам срећан, што могу овде са овог места, у овом прелепом нашем храму Св. Архистратига Михаила, који ево већ два и по века поји и слави име Господње, на дику и понос наше Српске православне цркве - да ВАС ПОЗДРАВИМ, у име Црквене општине и њеног Управног одбора, као Члан и бивши њен председник, а такође у име оболелог и моментално отсутног Проте Душана СТЕФАНОВИЋА, старешине наше цркве.
Када човек дође у Сенту, мало ће наћи објекте од култ. историјског значаја. Ово је једина најстарија грађевина сакралног и културног значаја, здање са којим се град Сента може поносити. Памти овај храм, као што рекох прошлост од два и по столећа. Памти многе догађаје, прохујалу историју.
Година 1751. када је у славу Господњу њен ктитор и оснивалац Капитен Племенити "Георгије От Голуб" поставио камен темељац на скоро 800 метара јужно од старе цркве, којој се година градње и не зна. Те исте године памти Сеобе у Русију, које беху три. 1751, 1752 и трећа Сеоба 1754 године. Те наше вечите сеобе, верно и дивно је описао Милош Црњански у својим СЕОБАМА. Памти несрећну 1848. која остави дубоки траг јаза, међу овим живљем сенћанским, народа обе нација. Памти, први и други светски рат. У тим ратовима бунама, увек је страдао, али је као птица Феникс увек излазио из пепела и даље на понос вере вршио своју духовну и народну функцију.
Овде у овом храму је крштен Јован Мушкатировић, књижевник Јован Ђорђевић, и његов нећак Стеван Сремац. Службовали су овде Георгије Бранковић као капелан своме оцу веома омиљеног старог Проте Тимотија (Тиме) Бранковића и још многи други.
На овом простору основана је 1698. ПРВА СРПСКА ВЕРЕИСПОВЕДНА ШКОЛА, тривијална, тј. одмах после сенћанске битке 11. септ. 1697. год. Треба да се поносимо овим датумом и молим, те апелујем на цењене чланове "ПЧЕСЕ", да 1998. год. обележе 300-годишњицу њеног оснивања, једном оваквом лепом манифестацијом.
Поред школе имали смо СРПСКУ ЧИТАОНИЦУ, са најбогатијим фондом старих српских, руских књига која је сада похрањен у Градској библиотеци, наредбом тадашњих власти 1949. године.
Драги гости, драги хористи. Овај храм је имао Српско црквено певачко друштво "ЗОРА" - основано далеке 1886. године. Још и данас су живи њени стари али на жалост малобројни чланови, који су недавно појали овде на литургијама и празницима и држали концерте духовне и световне музике. Време чини своје, но ипак је још јужна певница зато пуна њених чланова и данас. Требало би и "ЗОРУ" певачко друштво обновити младим члановима као што се то чини у већим градовима па и селима широм наше Војводине.
Нећу Вас више замарати, драги гости историјом, и зато препуштам историчарима други део програма намењен овом храму што се из програма види.
ВАМА ДРАГИ УЧЕСНИЦИ "ПЧЕСЕ" ЖЕЛИМ ВАМ ДУГ И ПЛОДОНОСАН РАД, ДА ИСТРАЈЕТЕ НА ПУТУ КОЈИ СТЕ ЗАПОЧЕЛИ ТЕ ПРЕНЕСЕТЕ ДАЉЕ СВОЈ РАД НА МЛАЂУ ГЕНЕРАЦИЈУ ДА СЕ ОД ВАС УЧИ КАКО СЕ ЧУВА ИСТОРИЈА СВОГА РОДНОГА КРАЈА, СВОЈА ШИРА И УЖА ДОМОВИНА И КАКО СЕ ЉУБИ СВОЈ РОД.
НА КРАЈУ ДА МОГУ ЗАПЕВАО БИХ ВАМ ОД СРЦА "МНОГАЈА ЉЕТА"
Ж И В Е Л И !
Говор МИЛОША Мише ПРЕРАДОВА
у Храму Св. Архистратига Михаила
у Сенти учесницима "ПЧЕСЕ"
на Томиндан 19. окт. 1996.
