Јован - Јоца - Вујић
Говор Петра Терзића, идејног творца
 |
Часни Оче , поштовани гости, драги Сенћани, уважени чланови породице Вујић,
налазимо се пред кућом-музејом Јоце Вујића на Тгру Јоце Вујића, у непосредној близини улице Златна греда, која је ушла у Српску поезију захваљујућу песнику Стевану Раичковићу, у родном граду Јоце Вујића, у Сенти.
Кућа-музеј Јоце Вујића, зидана је 1831/32. године и била је власништво Ожђањи Иштвана, градског сенатора. Након 1890. године, у овој кући је становао Сарич Берталан, главни тужилац, а у поседу породице Вујић је након свршетка Првог светског рата.
И овај Трг има своју историју – од 1876. до 1923. г. носио је назив Сент Јанош Тер (Трг Светог Јована), да би се од 1923. г. звао Тгр Цара Лазара, па Трг мира, а од 2004. године, Трг носи назив Трг Јоце Вујића, сложићете се – заслужно!
На питање: треба ли још прецизније описати место на коме се налазимо?, одговор је: не треба.
На питање: треба ли образложити повод окупљања?, одговор је: треба.
Повод окупљања је, да на овом месту поклонимо пажњу и одамо заслужну почаст великом Српском родољубу и добротвору Јоци Вујићу, који је крајем 19. века и за време прве три деценије 20. века био централна личност Српског народног, политичког, привредног, просветног и културног живота овде у Сенти. Поред славних својих земљака Јована Мушкатировића, Јована Ђорђевића, Стевана Брановачког и Стевана Сремца, Јоца Вујић заузима достојно место - тик уз њих.
Својим скоро полувековним националном раду, он је потпомогао и много допринео, да се Српство овде у Сенти очува.
Јоца Вујић се родио 13. јула 1863. г. у Сенти, од оца Саве Вујића, адвоката и велепоседника и супруге му Терезије рођ. Мудрић, као седмо дете.
У аутобиографским списима писаним 1. децембра 1931. г. под називом „Мој живот“ Јоца Вујић, између осталог, је написао:
“Од матере сам наследио племенито мекано срце, љубав и саосећај са својом околином, смисао за лепим, а и слаба плућа. Од оца сам наследио усталаштво, вредноћу и штедљивост реално схватање и поглед у јавним и личним стварима, осећај дужности, коректност у свима односима а и здраво срце и здрав стомак.“
Ове особине Јоца Вујић је испољавао током целог свог живота.
Умро је 31. августа 1934. г. у Београду, а сахрањен 3. септембра на Православном гробљу у Сенти.
Поштовани, дозволите ми да се захвалим заслужнима који су омогућили да се ова свечаност уприличи. То су гђа. Деак Теодора, г. Даворин Шкрлин, г. Горан Вукобратовић, г. Драган Павићевић, г. Радомир Папић, г. Иван Кљајић и г. Љубиша Раденковић.
Посебну захвалност на разумевању, подршци и учешћу у овој свечаности дугујемо Општини Сента и Председнику Општине г. Атили Јухас.
Слава и хвала неумрлом Сенћанину Јоци Вујићу.
У Сенти, 17. маја 2008. г.
Петар Терзић
