Парастос Стевану Сремцу
Беседа Петра Терзића
 |
Часни оци, уважени академици, уважени представници Матице српске, господине градоначелниче, поштовани гости, драги сенћани
Прошле године, поводом 150-годишњице рођења нашег знаменитог књижњвника Стевана Сремца, град Сента, поштоваоци писане речи, родољуби, једном речју васколика српска јавност на достојан начин се одужила овом великану – Сенћанину.
У овом Светом храму пре 151 године крштен је Стеван Сремац, најстарије дете Аврама и Екатерине Сремац. Крстио га је Александар Николић, кога је за пароха поставио Патријарх Јосиф Рајачић 1847.године.
Пре 100 година, председник Српске црквене православне општине, господин Душан Стојшић, на ванредној скупштинској седници обавештава присутне да је “гласовит Српски књижевник, приповедач првог реда у нас, професор београдске реалке и члан Српске Краљевске Академије наука, Стеван Сремац умро у Соко Бањи.” Доноси се и одлука о постављању спомен плоче у Скупштинску дворану Српске читаонице и о држању парастоса покојном академику.
Данас на 100-годишњицу смрти нашег неумрлог књижевника, погнутих глава и са сузама у очима молимо се Богу за овог изузетног човека, књижевника, родољуба, академика, Сенћанина Стеван Сремца, имајући на уму и у срцу и оне речи које је приликом освећења спомен плоче Стевану Сремцу 1937 године, изрекао прота Берисав Берић: “ево побожни слушаоци, то је Сенћанин, за чију се душу данас Богу помолисмо, чији свети лик убрисасмо од прашине заборава убрусом дубоког поштовања и сећања, стављајући га свагда за углед и нама и нашим млађима! Хвала му! Слава му!”
Замолио бих академика, господина Светозара Кољевића да нам се обрати својом беседом а затим да исто учини и подпредседник Матице српске, господин Миро Вуксановић.
Хвала Вам.
Петар Терзић
24. августа 2006. године на дан Светог мученика и архиђакона Евпло-а
