Parastos Stevanu Sremcu
Beseda g. Mlađena Jovića, paroha senćanskog
 |
Pozdravna beseda sveštenika Mlađena Jovića, paroha senćanskog, izgovorena u Sv. hramu na parastosu a povodom 100 godišnjice upokojenja Stevana Sremca
Uvaženi oci, poštovane gospođe i gospodi, dragi prijatelji, braćo i sestre,
Leta Gospodnjega, 1906, meseca avgusta, dana 24 preminuo je profesor i akademik Stevan Sremac, Senćanin.
Rodio se i umro da bi se nanovo rodio, i večno živeo u našim sećanjima nezaborava i molitvenim mislima. Danas mu odslužismo parastot, moleći se za mir njegovom telu i pokoj duši.
I večeras u zalasku dana i nastanku večeri kao i pre sto godina, kada je se služilo četrdesetodnevni parastos, neše vapaje i molitve uzdižemo Svevišnjnjem. Zvona nas opomenuše i sabraše u hram koji se ispuni mirisom kada. Ispuštajući plemenitu dušu i odlazeći Bogu na istinu tiho je rekao: „Sada je sve lepo“.
Pesniče umetničke reči, zaljubljeniče istorije, jezički znalče, pripovedaču, satiričaru, ratni dobrovoljče, nosioče visokih crkvenih i svetovnih odlikovanja i večeras je sve lepo.
I kad god pominjemo Vaše ime i neprolazne likove koji čine pečat Vašim delima ponovo se rađate i vaskrsavate u nama.
Na to nas opominje Vaša obnovljena rodna kuća, kao i dani rane mladosti i večnog dozivanja za prošlost zavičaja.
Mir pepelu tvome, daleko od zavičaja gde nađe večni mir.
Naše mesto i žitelje Sente ovenčao si vencem neuvele slave.
Slava Bogu i Sv. Arhanđelu Mihailu, čelniku, vojvodi, predvodniku nebeskih sila što nas sabraše u zajedništvu molitve, duha ljubavi, mira, razumevanja vremena koje nosimo.
Sve Vas skupa pozdravljam u ime uprave naše parohije, crkveno-opštinskog odbora, Kola Srpskih sestara, učenika veronauke, vernoga naroda i ljudi dobre volje. Podari nam Gospode, Ti koji znaš sve i svakoga, milostiv si i pun ljubavi, mir u nama, mir oko nas, radost u našim dušama i snagu našem telu.
