Парастос Стевану Сремцу
Беседа г. Млађена Јовића, пароха сенћанског
 |
Поздравна беседа свештеника Млађена Јовића, пароха сенћанског, изговорена у Св. храму на парастосу а поводом 100 годишњице упокојења Стевана Сремца
Уважени оци, поштоване госпође и господи, драги пријатељи, браћо и сестре,
Лета Господњега, 1906, месеца августа, дана 24 преминуо је професор и академик Стеван Сремац, Сенћанин.
Родио се и умро да би се наново родио, и вечно живео у нашим сећањима незаборава и молитвеним мислима. Данас му одслужисмо парастот, молећи се за мир његовом телу и покој души.
И вечерас у заласку дана и настанку вечери као и пре сто година, када је се служило четрдесетодневни парастос, неше вапаје и молитве уздижемо Свевишњњем. Звона нас опоменуше и сабраше у храм који се испуни мирисом када. Испуштајући племениту душу и одлазећи Богу на истину тихо је рекао: „Сада је све лепо“.
Песниче уметничке речи, заљубљениче историје, језички зналче, приповедачу, сатиричару, ратни добровољче, носиоче високих црквених и световних одликовања и вечерас је све лепо.
И кад год помињемо Ваше име и непролазне ликове који чине печат Вашим делима поново се рађате и васкрсавате у нама.
На то нас опомиње Ваша обновљена родна кућа, као и дани ране младости и вечног дозивања за прошлост завичаја.
Мир пепелу твоме, далеко од завичаја где нађе вечни мир.
Наше место и житеље Сенте овенчао си венцем неувеле славе.
Слава Богу и Св. Арханђелу Михаилу, челнику, војводи, предводнику небеских сила што нас сабраше у заједништву молитве, духа љубави, мира, разумевања времена које носимо.
Све Вас скупа поздрављам у име управе наше парохије, црквено-општинског одбора, Кола Српских сестара, ученика веронауке, вернога народа и људи добре воље. Подари нам Господе, Ти који знаш све и свакога, милостив си и пун љубави, мир у нама, мир око нас, радост у нашим душама и снагу нашем телу.
